PREGLED PRIČE

2026

Apciklaža za atrijum

OS Vasa Pelagic Leskovac

Srbija

MENTOR

Tatjana Ilic

Step 1 OSETI

Naša škola je stara preko 100 godina i u vreme njene izgradnje nije bilo predviđeno postojanje prostora za odmor i druženje ili malo drugačije učenje, znalo se - dođeš u školu, sedneš u klupu i tako do povratka kući. Potrebe dece u školskom okruženju i sam pristup obrazovanju danas se zasniva na aktivnom učenju, da deca budu angažovana i u pokretu, a da se uz učenje neguju vrednosti i kompetencije za 21. vek. Želeli smo da saznamo kako ostali učenici doživljavaju školu i šta im u njoj nedostaje. Zato smo sproveli anonimnu anketu „Ostavi papirić u kutiju“ sa pitanjem: „Koji problem uočavaš u školi?“ Odgovori su pokazali da učenici školu doživljavaju kao siv prostor u kome uglavnom dolaze na nastavu i odlaze kući. Često su navodili da im nedostaju boje, prostor za druženje, odmor i drugačije oblike učenja. Kako bismo bolje razumeli njihove potrebe, snimili smo i kratke video intervjue sa pitanjem: „Šta nedostaje u školi?“ U odgovorima su se ponavljale želje za mestom koje inspiriše, okuplja učenike i omogućava učenje kroz druženje, igru i saradnju. Shvatili smo da nam nedostaje više prostora u školi u kom bismo mogli da sedimo, razgovaramo, čitamo, organizujemo radionice ili jednostavno budemo zajedno. Želimo da škola ne bude samo mesto učenja, već i mesto u kom se osećamo prijatno, sigurno i važno. Zato smo poželeli da neki kutak u školi postane simbol promene — dokaz da i staro može ponovo da zablista kada mu neko posveti vreme, pažnju i maštu. Istraživali smo nekoliko mogućnosti: od preuređenja uske prostorije na spratu koja se retko koristi, ili proširenog prostora na vrhu stepeništa, do školskog atrijuma koji je bio zarastao u travu i pun odloženih stvari.

Izabrali smo da rešavamo problem zapuštenog i neiskorišćenog školskog atrijuma, jer verujemo da prostor u kom boravimo utiče na naše raspoloženje, odnose i želju da budemo aktivni deo škole. Želeli smo da promenimo mesto koje je vremenom postalo samo prolaz, bez života, boja i osećaja pripadnosti. Imali smo jedan "Šok čas" gde smo osvestili koliko otpada bacamo stalno i koliko to ugrožava planetu, kao i da je reciklaža zapravo proces koji, da bi neki otpad vratio u sirovinu, često podrazumeva dodatno zagađenje. Nastavnica nam je dala zadatak da pokupimo otbad iz svoje sobe i donesemo u školu - razvrstali smo i podelili se u grupe "Plastika", "Tekstil", "Papir". Nastavnica je rekla da je to naš "bužet" i da iz njega stvorimo nešto novo. Krenuli smo da izlistavamo ideje o prenameni. Lista je postajala sve duža - pernice, saksije, cegeri, držači za olovke, jastuci za putovanja, neseseri, nastavna sredstva... Naše rešenje je APCIKLAŽA! Počeli smo da tražimo fantastično apciklastičan otpad za uređenje našeg atrijuma. I našli smo velike količine odbačenog nameštaja i materijala koji završavaju kao otpad, iako još uvek mogu da imaju novu svrhu - stare stolice, table, palete, gume.... Umesto da kupujemo nove stvari, odlučili smo da kroz apciklažu starim vratima, klupama, stolicama i tablama damo novi život i pretvorimo ih u funkcionalan i lep prostor za učenike. Ovaj problem smo izabrali jer je blizak nama, jer ga svakodnevno vidimo i jer verujemo da baš mi možemo da pokrenemo promenu. Želimo da pokažemo da učenici nisu samo posmatrači, već ljudi koji mogu da menjaju svoju zajednicu kreativnošću, solidarnošću i zajedničkim radom.

Ovaj problem je najviše uticao na učenike, jer upravo mi svakodnevno boravimo u školskom prostoru i osećamo kako izgleda mesto u kom provodimo veliki deo dana. Iako je u školi poslednjih godina mnogo toga urađeno za decu — obnovljene su klupe u dvorištu, otvorena školska menza i uređeni različiti delovi škole — sve su to pokretali odrasli, škola ili roditelji, sa željom da nama bude lepše i bolje. Međutim, ovo je prvi put da smo baš mi dobili priliku da osmislimo nešto svoje, da sami prepoznamo problem i odlučimo kako želimo da izgleda prostor koji koristimo. To nam je bilo veoma važno, jer smo shvatili da i naše ideje mogu da imaju stvarnu vrednost i da mogu da pokrenu promenu. Sa druge strane, primetili smo i da odrasli često nemaju dovoljno vremena da se posvete ovakvim stvarima, koliko god želeli da pomognu. Svi su preopterećeni obavezama i teško je pronaći sredstva za velika renoviranja i uređenja prostora. Mi, opet, nemamo novac za potpuno novo opremanje atrijuma. Zato nam je ideja o apciklaži delovala kao pravo „win-win” rešenje — koristimo ono što već postoji, spašavamo stare predmete od bacanja, uređujemo prostor po svojoj meri i pokazujemo da kreativnost i zajedništvo mogu da budu važniji od velikog budžeta.

Step 2 ZAMISLI

Na osnovu anketa, intervjua i istraživanja školskog prostora, osmislili smo više mogućih rešenja: • Preuređenje uske prostorije na spratu u prostor za individualni rad učenika, pripreme za takmičenja, dodatnu podršku učenicima i razgovore roditelja sa odeljenskim starešinom i stručnim saradnicima. • Preuređenje proširenog prostora na vrhu stepeništa u kutak za veliki odmor, druženje, neformalno učenje i zajedničke aktivnosti učenika. • Uređenje školskog atrijuma kao učionice na otvorenom.

Nakon razmatranja svih predloga zaključili smo da školski atrijum ima najveći potencijal da istovremeno postane prostor za učenje, druženje, igru i boravak u prirodi, pa smo njega izabrali za realizaciju projekta.

Step 3URADI

Nakon što smo odabrali rešenje, snimili smo video poziv za podršku projektu „Apciklaža za atrijum“. U saradnji sa Školskim timom za marketing i promociju škole, video je objavljen na društvenim mrežama škole, a učenici, nastavnici i roditelji su ga dalje delili na svojim profilima. Tim za marketing nam je prosleđivao ponude za pomoć i donacije, a mi smo kontaktirali zainteresovane pojedince, roditelje i predstavnike lokalne zajednice. Za realizaciju akcije izabrali smo 5. jun – Svetski dan zaštite životne sredine. Nakon sastanka sa direktorom škole, objavili smo poziv svim učenicima, nastavnicima i roditeljima da nam se pridruže. Organizovali smo pripremne sastanke na kojima smo podelili zaduženja, formirali timove i napravili raspored aktivnosti. Prikupljene donacije smo sortirali i rasporedili prema potrebama projekta. Formirane su grupe za čišćenje atrijuma, farbanje i popravku školskog inventara, sadnju cveća, uređenje prostora i završno dekorisanje. Učenici su imali ulogu organizatora, koordinatora i redara akcije, dok su odrasli pružali podršku u poslovima za koje je bila potrebna dodatna pomoć. Akcija „Apciklaža za atrijum“ uspešno je realizovana uz učešće oko 200 učenika, roditelja, nastavnika i građana. O realizaciji projekta obavestili smo i lokalne medije koji su objavili članke na svojim portalima.

Projekat „Apciklaža za atrijum“ rezultirao je potpunom transformacijom zapuštenog školskog atrijuma u prostor namenjen učenju, druženju, odmoru i igri. Od rashodovanog školskog inventara napravljen je prostor za učenje, odmor, druženje, igru i oplemenjen sa mnogo cveća i začinskog bilja. Najveći uticaj projekta nije samo u promeni izgleda prostora, već u promeni načina na koji učenici doživljavaju svoju školu. Učenici su prvi put dobili priliku da sami prepoznaju problem, osmisle rešenje i vode proces promene od početka do kraja. Kroz projekat su razvijali odgovornost, saradnju, kreativnost, organizacione veštine i samopouzdanje. Projekat je okupio oko 200 učenika, roditelja, nastavnika i građana, čime je ojačana saradnja između škole i lokalne zajednice. Mnogi učesnici, deca ali i odrasli, su po prvi put volontirali u nekoj zajedničkoj akciji. Dodatni rezultat projekta je podizanje svesti o značaju apciklaže i održivog razvoja. Učenici su naučili da se vredne promene ne ostvaruju isključivo velikim budžetima, već kreativnošću, zajedništvom i odgovornim korišćenjem postojećih resursa. U prvih sedam dana od otvaranja atrijuma mnogi su ga posetili - na odmoru i u igri, imali smo emotivne proslave završetka 4. razreda i rastanak od učiteljice, časove na otvorenom (nastavnica Stana biologičarka je čak svoj poslednji čas pre odlaska u penziju održala u učionici kakvu je oduvek želela - pod vedrim nebom, sa raznovrsnim cvećem i visokim drvećem).

600

Komentari na "After reels" na društvenim mrežama škole Mama dva učenika škole, volonterka u akciji (Instagram profil marmeladova____): „Presrećna sam što sam bila deo ove predivne akcije u školi moje dece. 🥰🌸❤️ Oduševljena sam odzivom roditelja i činjenicom da je mali doprinos pojedinaca stvorio nešto veliko i predivno! Atrijum je stvarno postao pravi centar i srce škole, koji će ubuduće deci, sigurna sam, biti omiljeno mesto za druženje. A od ideje sve počinje i zbog toga sam posebno ponosna, jer je idejni pokretač baš odeljenje mog starijeg sina, ali i mlađi je svesrdno pomagao sa svojim drugovima. 🎨🖌️ Naravno, neverovatna energija nastavnice Tanje je sila koja pokreće. 💪❤️ Nadam se i iskreno želim da je ovo tek početak, pokazni primer 💪 i da će se ovako nastaviti sa sređivanjem ostalih delova školskog dvorišta. Sa ciljem da zajedništvom i dobrom energijom stvaramo lepši, šareniji i srećniji svet koji nas okružuje. ❤️🫂💐❤️“ Slavica Dragić, učiteljica u penziji, volonterka u akciji: „Bila je to divna zajednička aktivnost učenika i nastavnika, i roditelja... Na kraju jedan prirodni kutak u kome će svi uživati! Ali i sticati nova znanja! I lepo se družiti! Bravo za sve učesnike! ❤️“

Tokom projekta suočili smo se sa više izazova. Na početku mnogi učenici nisu verovali da mogu da pokrenu promenu u školi. Brinuli su da njihova ideja neće biti prihvaćena, da neće dobiti podršku odraslih, da će se obrukati pred kamerom ili da će ih vršnjaci ismevati. Ove strahove prevazilazili smo razgovorom, međusobnom podrškom i podelom zadataka prema interesovanjima i sposobnostima svakog člana tima. Veliki izazov bio je i nedostatak finansijskih sredstava. Umesto da odustanemo, istraživali smo mogućnosti apciklaže i tražili načine da iskoristimo postojeće resurse. Rashodovane školske klupe, stolice i table dobile su novu namenu, a podršku smo potražili od roditelja, nastavnika, građana i lokalne zajednice. Izazov je predstavljala i organizacija velike akcije u kojoj je učestvovalo oko 200 učenika i odraslih. Bilo je potrebno uskladiti različite aktivnosti, rasporediti ljude, organizovati donacije i obezbediti da svi učesnici imaju jasan zadatak. To smo prevazišli dobrim planiranjem, formiranjem timova i jasnom podelom odgovornosti. Kroz projekat smo naučili da prepreke ne moraju da zaustave promenu. Naprotiv, svaki izazov nas je podstakao da budemo kreativniji, uporniji i spremniji za saradnju.

Više od 30 dana

Odgovorna potrošnja i proizvodnja

Naša priča najviše se povezuje sa sledećim Globalnim ciljevima održivog razvoja: **Cilj 4 – Kvalitetno obrazovanje** Projekat je nastao iz želje učenika da škola postane mesto koje podstiče saradnju, kreativnost, aktivno učenje i razvoj različitih veština. Uređeni atrijum danas predstavlja dodatni prostor za nastavu, učenje na otvorenom i zajedničke aktivnosti. **Cilj 11 – Održivi gradovi i zajednice** Zapušten prostor škole pretvoren je u funkcionalan i prijatan prostor za boravak učenika, nastavnika i roditelja. Projekat je pokazao kako zajednica može zajedničkim delovanjem da unapredi prostor koji koristi veliki broj ljudi. **Cilj 12 – Odgovorna potrošnja i proizvodnja** Kroz proces apciklaže rashodovani školski inventar dobio je novu namenu umesto da postane otpad. Učenici su učili o održivom korišćenju resursa i mogućnostima ponovne upotrebe materijala. **Cilj 17 – Partnerstvom do ciljeva** Projekat je okupio učenike, roditelje, nastavnike, rukovodstvo škole, građane, medije i donatore. Zajedničkim radom i saradnjom ostvarena je promena koju nijedna grupa ne bi mogla da postigne sama. Smatramo da naš projekat pokazuje kako se globalni ciljevi mogu ostvarivati kroz male, lokalne akcije koje pokreću deca i zajednica.

Step 4 PODELI

Projekat smo podelili sa školom i lokalnom zajednicom na više načina. Najpre smo snimili video poziv za podršku akciji i objavili ga na društvenim mrežama škole (video je imao preko 10000 pregleda). Učenici, nastavnici i roditelji su ga dalje delili na svojim privatnim profilima i u rayličitim javnim grupama, čime je vest stigla do velikog broja ljudi van škole. Informacije o akciji delili smo i kroz roditeljske grupe, školska obaveštenja i neposredne razgovore sa građanima, preduzetnicima i potencijalnim donatorima. Odgovor zajednice bio je izuzetno pozitivan. Mnogi građani, roditelji, nastavnici i lokalni privrednici ponudili su pomoć u vidu materijala, alata, sadnica, stručnih saveta i volonterskog rada. Posebno nas je obradovalo što su ljudi prepoznali da je projekat nastao na inicijativu dece i što su želeli da podrže našu ideju.Nakon realizacije akcije, fotografije, video snimke i priču o projektu poslali smo lokalnim medijima kako bismo inspirisali i druge da pokreću slične inicijative. Nekoliko portala je objavilo članke o nama (Dnevnik juga, Jugpress, Naša reč), a akciju je ispratila i dopisnica "Prosvetnog pregleda", koja je prisustvovala i kao volonter. U pripremi je članak za sledeći broj lista. Dobili smo mnogo pohvala, poruka podrške i ponuda za buduću saradnju, što nam je pokazalo da zajednica veruje u mlade ljude i njihove sposobnosti da menjaju svet oko sebe.

Više od 100 ljudi

Projekat će nastaviti da živi kroz redovne aktivnosti učenika i nastavnika. Učenici već učestvuju u čišćenju prostora i zalivanju cveća, a zajednica nastavlja da pruža podršku. Nakon akcije dobili smo i nove garniture za sedenje od drvenih paleta koje smo prikupili a, koje je jedna radionica izradila za nas. U narednom periodu planiramo njihovo farbanje i zaštitu, kao i nastavak uređenja atrijuma kroz obnovu stepenica i betonskih staza, farbanje ograde, iscrtavanje igara poput „školice“ i oslikavanje novih murala. Naš cilj je da atrijum postane prostor koji će se stalno razvijati i koji će svaka nova generacija učenika dodatno oplemenjivati svojim idejama i radom. Učenički klub "Decokratija" sprema radionicu o apciklaži - Naša priča, sa kojom će od septembra obilaziti osnovne škole u Leskovcu i širiti ideju o dečjem aktivizmo, održivim inicijativama i očuvanju životne sredine. U septembru planiramo i predstavljanje projekta na "Noći istraživača".

NAZAD NA POČETNU STRANU